Prajd 2010
Te nedelje sam išao na trening odbojke u mojoj osnovnoj školi, ne shvatajući šta se zbivalo na manje od 500 metara od mene. U povratku kući su se oko mene čuje policijske sirene. U tom trenutku nisam znao zbog čega dok nisam stigao kući i video vesti na RTS-u.
Poplave 2014.
Pamtim ih po devojci iz Obrenovca koja se prebacila u moju osnovnu školu jer je njena bila uništena tokom poplava. Ona nam je pričala o njima iz prve ruke, a nama, deci iz centra Beograda, nije bilo jasno kako je tako nešto moglo da se desi tako blizu nas.
19. 11. 2009.
Sahrana patrijarha Pavla
Nije se išlo u školu a profesorka veronauke nas je izvela na ulice da pozdravimo telo srpskog patrijarha. Čekali smo satima, ceo kraj je bio tu. Prodavačice iz maksija su se smenjivale na kasi kako bi ove druge mogle da budu na ulici. Radnica iz menjačnice je plakala. Tada sam samo znao ono što sam video: da je moguće da ceo kraj bude zajedno.
06. 05. 2012.
Predsednički izbori
Pre svega nije normalno što sam sam 13 godina pratio predsedničke izbore. Nisam te večeri skroz razumeo zašto su moji roditelji bili tužni kada je Tomislav Nikolić proglašen za pobednika ali sam znao da je Tadić mnogo lepši. Iz današnje perspektive, Toma je bio super.
28. 06. 2014.
Otvaranje Narodnog muzeja
Dočekali punoletstvo bez toga da se poseti Narodni muzej u sopstvenom gradu je veoma retko iskustvo, ali sam deo generacije koja je tako odrasla. Iščekivao sam otvaranje više nego svoj rođendan te godine. Konačno, unutrašnjost i blaga te misteriozne zgrade će mi biti dostupna.
